Манастир Бођани Виртуелнa турa: Манастир


Манастир Бођани

удаљен је 15 km јужно од Бача, у  правцу  Дунава.  Комплекс  чини  црква,  окружена  са  три  стране  конацима и пратећи економски објекти са северне стране.

6

Црква има основу у  облику  уписаног  крста,  а  над  пресеком  главног  брода  и  трансепта уздиже се купола, пречника 5,5 метара. Припада типу рашке градитељскешколе, што је доводи у везу са архитектуром фрушкогорских манастира Врдник,  Кувеждин  и  Јазак.

7

Изградња  првобитног  манастира  започета је 1478. године и везује се за исцељење Богдана, српског трговца из Далмације, који се заветовао Богородици да ће у знак захвалности подићи светињу. Постојећа црква посвећена Ваведењу Богородице изграђена је 1722.  као  четврта  по  реду,  залагањем  Михаила  Темишварлије  из  Сегедина. Манастирски конаци потичу с краја 18. века. Првобитно су били приземни и уоквиривали су храм са све четири стране, што је приказано на  гравири  Захарија  Орфелина  из  1758.  Данашњи  изглед  обликован  је након пожара, у периоду од 1786. до 1810. године. Конаци на северу и југу имају спрат, док је западни крак приземни, у коме се северно од главног улаза налази зимска капела.

Унутрашњост  цркве  целокупно  је  прекривена  зидним  сликама (око  600  m

2

),  које  је  1737.  године  извео  сликар  и  графичар,  Христофор (Џ)Жефаровић.  Као  јединствено  сликарско  дело  свога  времена,  сликарство  сједињују  строге  каноне  позновизантијске  уметности  са  бароком,  као  модерним  европским  схватањима  тога  доба  –  представљајући  тако преломну тачку у српској уметности, и једно од највреднијих комплекса зидног сликарства прве половине 18. века у југоисточној Европи. Љиљана  Стошић,  историчарка  уметности  о  томе  износи  став  „Далеко надишавши своје време, Христофор Жефаровић је на бођанским зидовима  одлучно  зацртао  будуће  смернице  не  само  српских  уметничких, него и културних путева, одважним покретима своје сликарске четкице их готово пре три века нераскидиво повезујући са Европом. Није узалуд речено да у Бођанима, мада све на свом месту – ништа више није било као некада, а на композицијама за које првославна уметност дотад није знала – као да је све било некако препознатљиво.“

Иконостас је, такође изузетна уметничка целина, настала у више наврата − током 18. и почетком  19.  века,  на  којој  се  истичу  дела  кијевских  сликара  Јова  Василијевича и Василија Романовича, као и српских мајстора Василија Остојића и  монаха  Симеона  Балтића.  Бођански  иконостас  представља  један  од првих продора барокног сликарства на подручју које је до краја 17. Века припадало Отоманском царству. У овом случају барокни утицаји долазе посредно, преко украјинских уметника, који су прихватили западноевропски манир и прилагодили га православном сликарском наслеђу.

У северном делу наоса налази се Богородичин трон са чудотворном иконом Богородице Бођанске са краја 17. века. Ова икона је сматарна заштитницом  манастира  и  Бачке  епархије.  Значај  манастирске  библиотеке  и архиве и данас је врло велики због уникатности материјала, као и записа на њима из различитих периода.


Видео