Фрањевачки самостан у Бачу


Фрањевачки самостан у Бачу

налази се у најстаријој централној зони Бача,  органски  уклопљен  у  пејзаж  и  средњовековну  урбану  матрицу,  са високим и масивним звоником, који израста из равнице. Комплекс чине црква којој су са јужне стране прислоњена три пространа једноспратна самостанска крила која затварају клаустар са бунаром у средини. Црква je посвећена Узнесењу Пресвете Богородице (Бл. Дјевице Марије)има издужену  основу,  оријентисану  у  правцу  исток–запад,  са  петостраном апсидом на истоку и краћим бочним бродом на северу. На јужној страни повезана је ходничком комуникацијом са конацима чинећи јединствену целину, наткривену заједничким кровом. Главни улаз у цркву налази се на западној страни, али постоје и два улаза у јужном зиду, један ближи главном улазу, а други уласку у олтар, светиште. Целина  је  у  данашњем  изгледу  формирана  током  седам  векова,  током којих  је  било  и  рушења  и  већих  обнова.  Изградња  је,  према  садашњим сазнањима  започела  крајем  12.  века,  и  приписује  се  припадницима витешког  реда  каноници  Св.  гроба  јерусалимског,  који  су  изградили једнобродну  цркву,  сачувану  у  данашњој  целини.

Ова  црква  је  имала  масивне зидове са контрафорима, грађене алтернацијом камена и опеке, високе  забате  и  знатно  нижу  апсиду.  Готичком  обновом  фрањеваца  у  другој половини 14. века изграђене су зграде самостана и торањ уз светиште, а било је доградње цркве у правцу запада током 15. века. Након пада Бача под турску власт 1526, црква је све до ослобођења 1686. била претворена у џамију, о чему сведочи сачувана михрабска ниша у јужном зиду,  формирана  на  месту  првобитног  јужног  уласка  у  цркву.  Барокна  обнова обухватила је и цркву и самостан, чији су карактеристичан квадрат  формирали  фрањевци  Провинције  Босне  Сребрне  у  периоду  од  1724. до 1770. године. У јужном крилу налази се пространа трпезарија, рефекторијум која сведочи о некада бројном братству. Сложена  архитектонска  композиција  Фрањевачког  самостана  у  Бачу,  тако је саткана од романичке, готичке, ренесансне, исламске, барокне и класицистичке  архитектуре.  Богатству  културне  стратиграфије  и  естетској  вредности  доприносе  остаци  средњовековног  фреско-сликарства:  сцене Распећа Христовог са Богородицом, осликани на јужном контрафору цркве (данас западни зид звоника); део сцене са сачувана два женска лика на јужном зиду цркве; као и попрсја краљева у лози са цвећем,осликане на потрбушју лука, који раздваја светиште и брод. Међу бројним штафелајним сликарским делима посебно се издваја италокритска икона Богородице Умиленија (Радосне Госпе Бачке), рад мајстора Диме из 1684.  године  и  Тајна  вечера  рад  Паулуса  Сенсера  из  1737. године. 

О  животу  овог  култног  места  сведочи  богата  ризница,  библиотека  са  старим  и  ретким  књигама, литургијско  рухо,  рукотворине,  сачувани предмети који су раније били у свакодневној употреби (за припрему и послуживање хране, израду тканина, ковачки алат).