Гравира бачке тврђаве са насељем из 1698.


Кула капија "Шиљак"

je самостална грађевина и чинила је део одбрамбеног система Тврђаве Бач. Припада истом стилу градње, као и утврђени замак, са карактеристичним масивним зидовима од опеке и са контрафорима. Варош капија чини део спољњег града, важну тачку одбране приликом уласка у подграђе тврђаве. Капија није археолошки истражена, али према анализама постојећег стања објекта, начину зидања и димензијама употребљене опеке, закључује се да је грађена у другој половини 15. века, односно у време ојачавања тврђаве у периоду 1490 - 1495. И у прве две деценије 16. века, Велики степен деградације првобитних структура, као последица рушења почетком 18. века онемогућавају потпуно одређење архитектонских карактеристика, али се на основу сачуванихподатака и ликовних приказа може извести закључак да прибада типу куле која се подизала на улазу у фортификационе комплексе. Ове куле су поред пролаза на приземном нивоу имале још најмање два спрата и мале прозорске отворе – пушкарнице. На плану који се чува у Музеју рата у Бечу (Kreigarchiv, Wien: Kartensammlung H III c.108) видљива је и спратност и облик крова Куле Капије који одговара стрмо четвороводном крову Донжон куле, а управо таква кула је остала упамћена кроз њен локални назив „Шиљак“. Током Ракоцијеве побуне (1704 -1711) објекат је миниран, да би Габор Гласер, препозит бачки, дао да се обнови 1774. године. Након страдања у пожару 1856. године, поправку куле је наложио надбискуп Јожеф Кунст 1867. Ове интервенције су видљиве на објекту, као и околност да је кула тада наткривена знатно нижим и плићим кровом од првобитног, са кровним венцем. Тада су проширени, односно формирани отвори у источном и западном зиду, да би у интервенцији из 19. века добили облик бифора, односно били зазидани на западној страни, о чему сведоче и тада наношени малтерни слојеви. Посебан третман дат је обради фасаде према Бачу, које карактеришу снажни контрафори и два прозора- бифоре. На месту изнад лука налази се место за грб и натпис, који су давно уклоњени.

(текст С. Вујовић / PZZZSK)